Napad kućnih čudovišta

Jednim u ranu zoru razmišljao sam o onim ocjenama u školi.

Ugledam da je vrijeme za polazak u školu. Putem su me mučila ona tri čudovišta. Stignem u školu, pripremim se za sat hrvatskog jezika.  Učiteljica uđe u razred i stavi nam pred nos ispit – glagoli… Pred sam kraj nastave dobili smo ispite i pogledam ga. U kutu vidim, zlatna trojka.

         Stignem kući mučeći se sa zlatnom trojkom. Promrmljam da sada imam šest čudovišta. Po noći u dubokom snu su me cimala  amo – tamo. Ujutro sam rekao mami za tu ocjenu i reče ona meni: „ Za Boga dragoga kako se to moglo dogoditi?“ Sutradan sam se uhvatio knjige. U školi sam tih šest čudovišta „zadavio“.

Tih šest čudovišta sam se odrekao. Više me ne muče.

                                                                                          Domagoj Kramarić

           Zadaća o pravdi

Za mene je pravda ponekad teška ponekad laka

I zna dobro izmoriti đaka

Kada zadaća nije laka.

Kod nas postoji pravda jedna,

Petica svaka zlata je vrijedna!

Mama i tata vole četvorke,

Ali se jako srde na trojke.

Dvojka svaka

Donosi malo pravde za đaka.

Jedinicu neću ni spominjati,

Igrice odmah mogu zaboraviti!

Kod mene doma pravdu mi kroje,

Ovisi o tome kako u imeniku ocjene stoje!

                                                        Vigo Goršeta

          Moj tata

Moj tata s raznim stvarima barata.

Kada dođe kući

Moram da učim

I s knjigama da se mučim.

Kestenjastu kosu i smeđe oči ima

I u kući pomaže svima.

Jedan tjedan u školu me vozi,

A drugi tjedan iz škole me dovozi.

Kad mi nešto treba odmah zovem njega.

Moj tata kuhati zna i meso da peče

I ne voli hranu bacati u smeće.

Volio bih da više vremena ima

Da se igra sa sinovima.

                            Matej Pentek

Moj tata

         Ako treba otići u trgovinu i kupiti nešto za doručak, ručak ili večeru, tu je moj tata.

         Ako treba izvaditi lonce i započeti kuhanje  meni najdražih jela, tu je moj tata.

         Ako treba očistit snijeg ispred ulaza ili donijeti punu košaru drva iz drvarnice, tu je moj tata.

         Ako treba nešto pospremiti, očistit, popraviti, prebaciti, odbaciti ili jednostavno baciti, opet je tu moj tata.

         Moj tata ne igra nogomet, ne gleda utakmice, ne popravlja strojeve, ne ide u lov, ne vozi traktor ni brze aute, ali zato voli sa mnom gledati crtiće i svirati na klavir nove skladbe.

         Ponekad nema dovoljno vremena za mene, ali zato kada ima, sa mnom se igra i uvijek se smije.

                                                                                          Domagoj Ožaković